17. март, тринаест година после – Грачаница
Четврту годину заредом, Удружење породица косметских страдалника, у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију Владе Србије, Општином Грачаница и Домом културе у Грачаници, обележило је трагичну годишњицу мартовског погрома. Манифестација под називом «Да се не заборави», званично је отпочела у Манастиру Грачаница, служењем парастоса пострадалим жртвама једног од највећих мирнодопских злочина у овом делу Европе. Овај се, за разлику од оних из 1998. и 1999.године, када је на Космету киднаповано и убијено око 3.500 Срба и неалбанаца и са својих вишевековних огњишта прогнано више од 250.000 њих, догађао у присуству војних и полицијских међународних снага које су на Косово и Метохију дошле како би «осигурале безбедност свих заједница» које на тим просторима живе
У манастирској порти окупили су се чланови породица косметских страдалника који су, организовано дошли из свих делова централне Србије и са Косова и Метохије, житељи Грачанице и околних села, политички представници, свештеници, монаси из православних светиња који су остали уз свој народ, али и они из средина где од 1999.године Срба више нема, па су они једини чувари српства и православља на тим просторима.
Након парастоса, из манастирске порте која је била премала да прими све оне који су желели да одају почаст свим невино пострадалим Србима, са белим ружама у рукама, кренула је дуга колона која је, мирном протестном шетњом главном улицом, дошла до грачаничког Дома културе. Они су положили цвеће испред уметничке инсталације „MISSING“, својеврсном споменику посвећеном киднапованим и присилно отетим Србима на Космету, који је облепљен њиховим фотографијама и именима.
У галерији Дома културе Грачаница, овим је поводом отворена изложба слика под називом «Насликај ми Призрен».
-« Радови који су пред вама, настали су крајем прошле године, на колонији у Манастиру Светих Архангела код Призрена. Тај је манастир у насиљу банди разуларених група Албанаца, 17. марта 2004. тешко пострадао заједно са становништвом, духовном и културном баштином. Уметници из разних градова Србије су, на свој начин, уз помоћ платна, боја и кичице, желели да дају допринос настојању да обнавља оно што је разорено. Имали смо ту необичну и ретку прилику да тражимо себе десетак дана на жртвеном пољу и да на призренском пепелишту и пепелу других места, пронађемо и сагледамо искру духа, оног нашег – косовског духа», казао је сликар Предраг Драговић из Београда.
Изложбу, чији је покровитељ Канцеларија за Косово и Метохију,отворио је заменик директора ове Владине Канцеларије Жељко Јовић. -«Ово је један конкретан доказ српске виталности. Има ли бољег одговора на сво насиље, на зло којим смо окружени и на све оно што нам се последњих дана и месеци дешава, од борбе културом, сликом и буђењем стваралачке енергије» упитао је Жељко Јовић присутне у фоајеу Дома културе.
У великој сали Дома културе у Грачаници уприличен је добро осмишљен и садржајан програм, достојан датума који је тог дана обележаван.
На Академији је, у име епископа рашко-призренског Теодосија, пред неколико стотина оних који су успели да буду у сали малој да прими све заинтересоване, говорио архимандрит Илирион, игуман Манастира Драганац.
Архимандрит, игуман Илирион је, између осталог истакао «да је љубав јача од свега што уништава. Обележавајући догађај који је производ бруталности и зла, ми се против тога бранимо оним што је љубав и лепота. И не заборављамо: Оно што је натопљено крвљу и знојем наших предака, нема цену».
Иларион, игуман манастира Драганац, позвао је српски страдални народ да настави да верује у васкрсење Христово, јер само тако може опстати на овим просторима, и вернике да не продају своју веру и имовину. Додао је и: «Наш еписком Теодосије се труди у ономе што је мисија цркве, а то је да чува народ и место окупљања народа. Да чува идентитет и имовину нашег народа, а пре свега да сведочи најрадоснију истину васкрсења Христовог, јер је због вере у васкрсење Христово, наш народ опстао у тешким временима, а опстаје и данас».
Подсећајући присутне на сложеност садашњег политичког тренутка и притиске које трпе косметски Срби везано за најаву формирања војске Косова и закона о одузимању имовине, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије је закључио «да то раде управо они који су одговорни за многа злодела на Косову и Метохији. Ових дана смо сведоци да би они хтели још једном да промене униформу, да обуку униформу војске Косова и да конфискују и отму све што нису успели да опљачкају. Ни једно ни друго неће моћи», казао је Вељко Одаловић.
«Данас сам овде са вама да жалим, али морам да кажем и једну врло важну ствар на овоме месту. Овде, у српској Грачаници на српском Косову и српској Метохији, ми обележавамо погром. Али не само погром који се десио 17. марта 2004. године. Ми обележавамо и погром као процес, који на простору Космета траје деценијама и вековима.
Са овога места, данас посебно, хоћу да поручимо свима да могу све да ураде, све да нам узму, али док дишемо и док имамо задњи атом снаге не могу да нам узму право да се сећамо свих наших жртава. Да памтимо сваког страдалог Србина, сваке запаљене цркве, манастира, сваке погажене травке на српској њиви натопљеној српском крвљу… И, никако и никада, не могу да нам узму право да тражимо правду и истину».
Испред и у име чланова породица киднапованих, присилно отетих и убијених на Косову и Метохији, говориле су председнице удружења породица жртава Верица Томановић и Наташа Шћепановић.
Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић каже да је тог кобног дана одрастао преко ноћи и да после Погрома у животу његове генерације више ништа није било исто. -«Тога дана је требало да нам задају коначан ударац. Да доврше оно што није урађено од 1998. до краја 2000.» рекао је Стојановић и закључио да је то «сасвим сигурно била организована акција, добро координисана са прецизним планом. За мене постоје два 17. марта 2004. године. Један, који видим је да се у овом времену заједно са другим људима борим најбоље што умем да прокрчимо пут опстанку, бољем и нормалнијем животу. И, онај други, који сам и сам доживео. Тог 17. марта 2004. године био је зацртан завршетак организованог процеса масовног уништавања свега што је српско, започет шест година раније“.
Стојановић је подсетио на трагичне и организоване догађаје од пре тринаест година и поновио да за оркестриране акције до данас нико није одговрао. Чињенице занемарују или крију управо они који треба да гоне зликовце. Они, уверили смо се у то претходних година, то не чине. А и како би када су неки од њих и сами у томе учествовали или саучествовали?
Садржај Академије су на задовољство присутних, својим учешћем у програму обогатили Српски православни појци, књижевник Ранко Ђиновић, Дечји хор из Грачанице, и Културноуметничко друштво «Лепосавић».
Г. Ђикановић
