Иако чланови породица косметских страдалника дугих осамнаест година безуспешно трагају за истином шта се са њиховим најрођенијима који су киднаповали или убили албански терористи крајем деведесетих и траже правду за српске жртве која је до сада изостала, већина њих и даље верује да је правда спора, али достижна.
Обзиром да се већ дуго ни пред једним судом не воде судски процеси против инспиратора, налогодаваца или извршилаца монструозних масовних и појединачних злочина над више од 3.500 Срба и неалбанаца, наше су очи упрте у Рамуша Харадинаја. Знамо, а сматрамо да о злочинима које је он, као командант такозване ОВК наредио и починио, има обиље доказа. Нису ваљда сви сведоци његових злодела убијени или заплашени па да, опет, остане некажњен „због недостатка доказа“.
Ако се Француска оглуши о доказе из обимне документације коју је Српско Тужилаштво за ратне злочине њима доставило, тражећи да Рамуш Харадинај буде изручен Србији, остаје да верујемо да ће се професионално, одговорно и непристрасно, Харадинајем бавити Специјални суд за злочине ОВК. Јер, иако је од усвајања Извештаја Дика Мартија о злочинима ОВК и трговини органа протекло пет година, овај извештај, који је скуп чињеница до којих су истраживачи тимова ЕУ дошли и публиковали их, садржи обиље оптужујућих информација и за самог Харадинаја. Осим злочина над Србима, неалбанцима и нелојалним Албанцима који су почињени у оперативној зони која је била под командом Рамуша Харадинаја, његово се име доводи у везу и са логорима за Србе у Албанији до којих су несрећни Срби, пре свега зарад трговине органима, превожени из Клине, Ђаковице, Дечана, Пећи, Истока…
РАМУША ХАРАДИНАЈА, КАД ТАД, МОРА СТИЋИ ЗАСЛУЖЕНА КАЗНА!
Гордана Ђикановић
