Дан за незаборав
Чланови Удружења породица косметских страдалника посетили Фрушкогорске манастире и обишли Нови Бечеј и Ново Милошево
Током целодневног излета замишљеног као покушај да се, барем на неколико сати побегне од сећања на страшну, тегобну прошлост и суморну садашњост, који је Удружење породица косметских страдалника уприличило за своје чланове, група од њих педесетак, посетила је Фрушкогорске манастире и обишла Нови Бечеј и Ново Милошево. Међу љубазним домаћинима који су се тога дана са нама дружили, били су и председник Општине Нови Бечеј Саша Максимовић и председник Скупштине општине Мирјан Јакшић са сарадницима
Руководство и чланови Удружења породица косметских страдалника, годинама уназад упорно настоје да остваре свој превасходни циљ и задатак, а то је брже сазнавање истине о свим киднапованим косметским Србима и процесуирање и праведно кажњавање оних који су злочине наредили и извршили. И поред десетина састанака које смо имали са највишим државним званичницима, са представницима законодавне и извршне власти, владиних институција и органа, са бројним невладиним организацијама које се питањима кршења људских права баве и, нарочито са највишим представницима Кфор-а, Унмик-а и Еулекс-а и њихових организационих јединица од којих смо очекивали веће ангажовање и боље резултате по овим питањима, не можемо се похвалити крајњим ефектом, а то је разоткривање судбина киднапованих Срба и процесуирање ратних злочинаца – албанских терориста.
Јер, пре свега за породице косметских страдалника, погубна је чињеница да је процес лоцирања масовних и појединачних гробница киднапованих и убијених Срба и неалбанаца на Космету готово стао, да нема нових ексхумација и идентификација, па се на списку несталих и даље налазе имена више од 540 присилно отетих Срба и неалбанаца чија се судбина ни после осамнаест година не зна. Слично је и са процесуирањем злочина над Србима. Нико од налогодаваца и извршилаца злочина није праведно кажњен ни у Хагу, ни у косовским, али ни у судовима у централној Србији.
Па, када смо већ свесни наше беспомоћности у борби против моћника, Управни одбор Удружења, кроз различите видове психосоцијалне подршке, настоји да осмисли активности уз помоћ којих би, макар донекле унео ведрину у животе оних који су на Косову и Метохији изгубили своје најрођеније. Вишедневни или једнодневни излети, углавном посете православним светињама на Косову и Метохији и широм централне Србије, показали су се као најбољи облик «групне терапије», што се јасно може видети и на лицима оних који су недавно, у организацији Удружења породица косметских страдалника, посетили Фрушкогорске манастире и обишли Нови Бечеј и Ново Милошево.
Готово нико од чланова породица косметских Срба који су током 1998, 1999, и у наредним годинама киднаповани или убијени на Косову и Метохији, а који су у организацији Удружења породица косметских страдалника кренули на једнодневни излет, није раније обишао Фрушкогорске манастире. Ваљда је зато и први сусрет са овим православним светињама на све њих оставио толико снажан утисак.
Први од манастира који је походила ова група од педесетак прогнаника са Космета, који су уточиште нашли широм централне Србије, био је Манастир Крушедол. Овај манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на јужној страни Фрушке горе, у Војводини, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик.
Манастир Крушедол је задужбина породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. Саграђен је између 1509 и 1514. године. Поред породица Ђорђа Бранковића, у овоме су манастиру сахрањена и два патријарха Српске православне цркве, од којих је Арсеније III Чарнојевић предводио велику сеобу Срба зарад спаса од турског зулума, као и краљ Милан Обреновић. У Унутрашњости манастира, налазе се кивоти са њиховим моштима.
Од старешине Манастира Крушедол, сазнали смо да је манастирска црква посвећена празнику Благовештења. Манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић, у монаштву назван свети Максим, са својом мајком Ангелином. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште старе словенске вере и словенског писма, које се и данас користи у Русији и на Тибету, а настало је неколико векова пре ћирилице.
И Манастир Гргетег, који смо потом обишли, такође припада Епархији сремској Српске православне цркве и непокретно је културно добро, као споменик културе од изузетног значаја.
Манастирска црква је посвећена Св. Николи. Према народном предању, манастир је основао деспот Змај Огњени Вук 1471. године. Први поуздани подаци потичу из турских записа из 1546. Крајем 17. века манастир је напуштен, а 1708. обнавља га митрополит Исаија Ђаковић. Стара камена црква замењена је 1770. новом, барокном грађевином. Тада је направљен и звоник, а црква је обновљена 1901. године.
У цркви су забележена два иконостаса. Први који се налазио у цркви до обнове 1901. и други који се и данас овде налази, а дело је Уроша Предића из 1902.године (чије је дело био и један од најлепших и највреднијих иконостаса код нас, онај у Цркви Св.Николе у Приштини који су, заједно са црквом уништили и запалили албански терористи).
У храму се налази икона Тројеручица, па манастир походе многобројни ходочасници не само православне вере.
Заштићени споменик културе од изузетног значаја је и Манастир Ново Хопово, који се такође налази на благим, јужним падинама Фрушке Горе. Чланови Удружења породица косметских страдалника су присуствовали литургији у овом манастиру.
Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу Фрушкогорским манастирима. Оснивач ове древне светиње, као и већине фрушкогорских бисера је свети владика Максим (Ђурађ Бранковић). Житије свете мајке Ангелине наводи светог Максима као оснивача овог манастира у времену од 1496 до 1502. године. По том извору манастир Ново Хопово је његова прва задужбина. Натпис изнад западних врата указује да је данашња манастирска црква, посвећена светом Николи, саграђена 1576. године. Саграђена је на месту првобитне цркве која је порушена. 1641. године, када су и манастирске ћелије стављене под кров.
По обиласку и посети поменутим Фрушкогогорским манастирима, како је садржајним и богатим програмом за овај једнодневни излет и било предвиђено, пут смо наставили ка Новом Бечеју и Новом Милошеву.
Руководство и чланови Удружења породица косметских страдалника посетили су, на позив председника Општине Саше Максимовића и председника Скупштине општине Мирјана Јакшића, али и пријатеља овог Удружења из Новог Бечеја и Новог Милошева, Зорана Николића и Душана Пајића, Нови Бечеј и Ново Милошево.
Председница Удружења Наташа Шћепановић се у своје и у име чланова овог Удружења – свих оних који су са одушевљењем прихватили предлог да се овакав излет организује, захвалила на гостопримству домаћина. -„Наше Удружење окупља породице страдалих од албанских терориста на простору Косова и Метохије од 1998. године до данас. Оснивањем Удружења желели смо да скренемо пажњу домаће и светске јавности на трагедију и неправду која је задесила наш народ на тим просторима. Бавимо се цивилзацијским и хуманитарним питањима и наши основни циљеви и задаци јесу проналажење свих присилно отетих Срба и неалбанаца чија је судбина и данас непозната, као и процесуирање ратних злочина. Организујемо бројне активности, а међу најзначајнијим су обележавање датума масовних страдања косметских Срба, а понекад, када се за то стекну услови, захваљујући добрим и хуманим људима, организујемо и овакве излете трудећи се да нашим члановима омогућимо један вид релаксације и одмора. Јер, то им је веома потребно после свега што су преживели и недаћа које их свакодневно прате“.
Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј који нас је са сарадницима дочекао, истакао је између осталог „да најмање што се може учинити за људе који су доживели губитке најмилијих и стравична страдања која многи од нас не могу ни разумети, то да буду увек домаћински дочекани и пријатељски угошћени. Ми заиста не можемо разумети муку са којом се ови људи носе, са свим оним трагедијама, изгубљеним члановима породица, од којих неки никада нису пронађени. Зато смо се потрудили да будемо добри домаћини, како бисмо им пружили мало опуштања, срдачне атмосфере којих, чини ми се, они доле на Косову и Метохији, најчешће немају. Плашим се да ни ми овде, а поготово они у свету, не разумеју тачно колико је зла Србима на Косову и Метохији учињено, шта се тамо и данас дешава. Да је, заправо, много горе него што ми мислимо да јесте“.
Чланови Удружења породица косметских страдалника су у Новом Бечеју обишли Дом културе и упознали се са романичком базиликом подигнутом око 1230.године „Арачa“, Борђошем, „Обзорјима на Тиси“ и другим знаменитостима ове општине. Након шетње кејом поред Тисе, који важи за један од налепше уређених у Србији, заједно са руководством Општине Бечеј, посетили смо Цркву Св.Николаја и Музеј „Главешева кућа“.
У Новом Милошеву, где су вредне домаћице овога села за све чланове Удружења припремиле традиционални, богат банатски ручак, са нама се све време дружио председник Скупштине општине Нови Бечеј Мирјан Јакшић. За богат културнозабавни програм уприличен нама у част, побринули су се доказани пријатељи нашег Удружења Зоран Николић и Душан Пајић.
Једнодневни излет који ће, сигурни смо свима остати у лепој успомени, завршили смо посетом музејима „Котарка“ и „Жеравица“ у Новом Милошеву.
