ПРАВДА И ПРАВО, ШТА ТО БЕШЕ?
Међу првим, организованим злочинима албанских терориста над српским живљем на Косову и Метохији, јесу киднаповања и убиства српских цивила у лето 1998.године у ораховачкој општини. За почињена злочине над њима, нико није праведно осуђен, а успомену на њих чувају њихови најрођенији и удружења око којих су њихове породице окупљене. Тако је и ове године, у организацији Удружења породица киднапованих и несталих и Удружења породица косметских страдалника, 18. јула у Великој Хочи обележена осамнаестогодишњица њиховог невиног страдања
У Великој Хочи и на гробљу «Орловача» у Београду, где је сахрањен један број ексхумираних и идентификованих киднапованих па убијених српских цивила, 18. јула је одржан помен невино страдалима у Ораховцу и околним местима.
Парастос је испред споменика страдалим Србима у Великој Хочи служио Отац Миленко Драгићевић у присуству чланова породица страдалих – киднапованих и несталих које живе у Великој Хочи, као и оних који су у организацији удружења око којих су окупљени, пристигли из читаве централне Србије. Представници Канцеларије за Косово и Метохију и Комисије за нестала лица су испред Владе Србије и представници Срба у косовским институцијама, и овога пута били уз породице страдалих и свој народ.
-«Успомену на страдале, наставићемо да чувамо јер то невиним жртвама сви дугујемо, али и да би злочини попут овог, били наук свима, а посебно на овим нашим просторима, да се то никада не понови», нагласио је отац Миленко.
Заменик директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Душан Козарев истакао је да страдали, убијени, отети… нестали Срби, никоме ништа нису скривили, осим што су били Срби у трагичним дешавањима која су нас задесила пре скоро две деценије.
-«Сећање на жртве не сме да избледи. Не треба се и не сме заборавити шта се косметским Србима током 1998. и 1999.године догађало. Хиљаде убијених, злостављаних, силованих…Више од 250.000 прогнаних са њихових вишевековних огњишта, порушене и уништене православне светиње, девастирана гробља и попаљене куће, али и узурпирана сва приватна имовина…траже и чекају да се судови свим тим позабаве. Да злочинци добију заслужене казне, иако чак ни процесуирање злочина, праведна суђења и пресуде не могу вратити страдале, нити надокнадити осамнаестогодишњу патњу оних који су поред својих најмилијих, изгубили дом и завичај», рекао је Душан Козарев.
«Оно што је нама важно и оно што је моја порука свима, Србима и неалбанцима на Косову и Метохији у оваквим тренуцима је, да будемо мирни, саборни, да не будемо бесни иако имамо свако право на то, када се сетимо шта се све дешавало и овде и другде“, додао је Козарев апелујући на снагу љубави, разума, уједињења…
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић је нагласио да уз то што је место страдања, Велика Хоча је и место постојања. Јер, цркве и народ који је остао овде упркос свему, говоре о томе «да се овде треба окупљати заједно са онима који памте шта се десило, као и са поколењима која долазе. -«На њих треба да пренесемо не само потребу, већ и неопходност да се сећамо, да не заборавимо злочине попут ових у ораховачкој општини и готово свим другим срединама где су до 1999.године Срби ћивели».
И овом приликом је Вељко Одаловић поновио «да ће се инситирати на разрешењу судбина свих несталих лица, да породице страдалих добију што је могуће више информација о томе ко је одговоран за ове злочине. Инсистираћемо да пред Специјалним судом за који се надамо да ће коначно почети да функционише, судом који ће судити за овакве ратне злочине какви су се десили овде и чија последица је овај споменик, одговарају сви они који су те злочине починили. То је та правда која апсолутно мора да буде постигнута», истакао је Одаловић.
Вељко Одаловић је напоменуо и «да је породицама омогућен један део правде и мира, тако што је највећи део несталих пронађен и достојно сахрањен. Други део је да злочинци одговарају, да ће на томе сви државни органи инсистирати, као и да међународна заједница има пуну одговорност да на томе инсистира заједно са српском страном. Косовске институције до сада нису биле спремне да се суоче са злочинима почињеним од стране припадника такозване ослободилачке војске Косова, да их процесуирају, али верујем да ће сада то бити неминовност».
-«Уколико косовско друштво жели било какав бољитак и напредак, прво мора да се суочи злочинима, мора да их прихвати и мора да оне који данас слободно шетају улицама, између осталог и по околним местима Велике Хоче, а за које се поуздано зна да су одговорни за злочине процесуира, како би их стигла правда. Да породице страдалих нађу и тај мир», рекао је Одаловић.
Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић нагласио је «како је ово тежак дан за све Србе на Космету, јер се данас сећамо оних „који су нам пре времена отети неправедно, недужни. Без икаквог су разлога отргнути од својих породица, а злочинци су остали некажњени. И зато шаљемо поруку онима који нешто знају о томе, али и онима који су у томе учествовали, да кажу како су ови људи страдали или која је судбина оних за које се још увек не зна где су и шта им се догодило. Да тако и тиме искупе себе, али и будућност своје деце.
А ми ћемо, рекао је између осталог Стојановић, подсећати оне који су у томе учествовали сваке године, да нисмо заборавили и да ћемо тражити, инсистирати, да буду приведу правди», био је изричит Бранимир Стојановић.
Годинама већ, 18. јула се обележава „Дан сећања“ на Србе који су страдали 17. и 18. јула 1998. године у нападу наоружаних албанских банди на Ораховац и околна села – Ретимље, Оптеруша, Зочиште Велика Хоча…
Тада је киднаповано и у логоре одведено преко стотину српских и нешто ромских цивила од којих се многи и даље налазе на листи несталих, а живот је изгубило њих 47. Укупно је са територије општине Ораховац током 1998. и 1999. године, по званичним подацима страдало осамдесетпеторо људи.
Током дводневног боравка на Косову и Метохији које је за своје и чланове сродних удружења бесплатно организовало Удружење породица косметских страдалника, прогнани косметски Срби што данас невољно живе широм централне Србије – у Београду и околини, Смедереву, Краљеву, Горњем Милановцу, Чачку, Мрчајевцима…обишли су и српске средљовековне манастире у њиховом завичају. Литургијама су присуствовали у манастирима Бањска и Зочиште.
