Удружење породица косметских страдалника на Међународни дан избеглица подсећа домаћу и међународну јавност да се од 250.000 прогнаних Срба и неалбанаца са Косова и Метохије, у своје домове за протеклих седамнаест година, вратило тек око један одсто њих.
Иако нас, званично, називају интерно расељеним лицима јер смо „остали да живимо у својој држави“, ми себе доживљавамо као избеглице јер, нити нас је неко расељавао и плански, организовано насељавао у централној Србији нити смо, од јуна 1999.године имали равноправни третман са „домицилним становништвом“, у било којој сфери живота и рада. Чак. Били смо а и данас смо у неповољнијем положају од избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, иако смо баш као и ти невољници остали без својих домова и имања.
Јер, као интерно расељеним лицима, по конвенцијама и декларацијама на које се моћници позивају само када то њима одговара, једино Србима избеглим са Косова и Метохије није омочућен одлазак у „треће земље“, највећи броје пројеката намењен избеглицама из региона, нама није доступан, па смо ускраћени и када је стамбено збрињавање у питању, као и помоћ код запошљавања или покретања малих, породичних бизниса…
Али, не само из наведених разлога који су учинили да већина српских породица прогнаних са Космета, које раштркане диљем централне Србије живи на ивици сиромаштва, хиљаде њих имају и потребу и жељу да се врате у завичај, у своје домове, тамо где су њихови преци вековима уназад живели. Они су се већ подавно јавили УНХЦР али, очигледно, не постоји искрена политичка воља и одлучност власти у Приштини да се омогући масовнији одрживи повратак протераних Срба и неалбанаца на Косово и Метохију.
Да подсетимо. Током јуна и јула 1999.године, етнички су потпуно очишћени сви градови на Космету, као што је и стотине српских села порушено и запаљено. Касније се нешто мало Срба и, углавном Рома, вратило у села у којима су до 1999.године живели, нешто више њих у малобројне средине са већинским српским живљем, али ни једној породици није омогућен повратак у било који од косметских градова.
И када се сабере број свих њих који су се у протеклих седамнаест година вратили у свој завичај, на Косово и Метохију, добију се поражавајући подаци. Проценат избеглих, прогнаних или интерно расељених Срба и неалбанаца, како год нас називали, креће се између један и два одсто. У односу на број оних који су морали да напусте своје домове, такав проценат се речником статистике, може назвати статистичком грешком.
