БЕЗ КОНКРЕТНИХ ОДГОВОРА И РЕШЕЊА
Удружење породица косметских страдалника наставља успешну комуникацију и добру сарадњу са представницима ресорних организационих јединица Мисије Еулекс на Косову и Метохији, задужених за питања несталих и процесуирање ратних злочина који су се над косметским Србима догодили током 1998. и 1999.године, али и касније. Тако је, уз посредовање Еулекс-ове Канцеларије у Београду, у просторијама Удружења породица косметских страдалника недавно одржан још један у низу састанака. Поред чланова овог и Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ, састанку су присуствовали и представници српског Тужилаштва за ратне злочине и Комисије за нестала лица Владе Србије, а испред Еулекс-а, Јарослава Новотна, Шеф Извршног одсека Мисије Еулекс, Аксел Јенике, Шеф Регионалне канцеларије за везу Мисије Еулекс Београду, Клаудио Паља, Вршилац дужности заменика шефа Извршног одсека и вршилац дужности Главног Еулекс тужиоца, Шеф Еулекс-ове Јединице за истрагу ратних злочина, Тајра Формисто, Заменица шефа Института за форензичку медицину, Красимир Николов, Координатор на ексхумацијама при Институту за форензичку медицину, као и менаџер и асистент Драган Златковић и Саша Илић.
Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић је у име организатора састанка и свих присутних чланова породица страдалих – киднапованих, присилно несталих и убијених на Космету поздравила госте и захвалила се што су се позиву на састанак одазвали.
Том приликом, Наташа Шћепановић је, између осталог, нагласила: -„Питања на која годинама безуспешно тражимо и не добијамо одговоре је много. Постављаћемо их и данас, по ко зна који пут јер, и поред евидентне незаинтересованости и небриге одговорних да се процес сазнавања истине о нашим киднапованима убрза, а злочинце стигне заслужена казна, ми нисмо изгубили наду да би нови, директни разговори једног броја чланова породица несталих и вас, представника оних који имају мандат и обавезу да се истрагама, ексхумацијама и идентификацијама на Косову и Метохији баве, могли подстаћи и убрзати те процесе. Ми немамо право на заборав и одустајање од борбе за истину и правду која траје дуже од седамнаест година, те стога на постављена питања, очекујемо конкретне одговоре“.
Питања су, као и увек до сада била конкретна. Ево неких од постављених питања, иако на највећи број њих, нису добијени и увек од чланова породица страдалих очекивани, конкретни и јасни одговори.
- Након затварања локације „Жиливоде“, званичници Еулекс-а су, између осталог наговестили, да постоје неке информације те да ће се наставити са истрагом терена у околини, што би могло помоћи у разрешавању судбина несталих белаћевачких рудара. Њихове породице очекују да сазнају нове детаље, ако их има.
- Речено је да је Еулекс од НАТО-а добио мапу са локацијама потенцијалних масовних гробница на територији централне Србије. Уверени смо да такве мапе постоје и за простор Косова и Метохије и да би се, на основу њих, могле лоцирати бројне масовне и појединачне гробнице косметских Срба и неалбанаца. Да ли сте такве мапе тражили и јесу ли Еулекс-у оне доступне?
- Евидентно је да су током 1999. и 2000.године, идентификације обављане класичном методом, без коришћења ДНК анализа. То је за последицу имало погрешне идентификације и створен је зачаран круг из којег никако да изађемо.
Хоће ли се и када радити реексхумације ради тачног утврђивања идентитета тих жртава? Да ли се код узимања узорака и ДНК анализа, користе и неке нове, савременије методе, које би за резултат имале значајније повећање броја идентификованих несталих лица?
Смањује ли се број неидентификованих тела у приштинској мртвачници?
- Колико је у 2014. и 2015.години лоцирано и обрађено локација потенцијалних гробница на Косову и Метохији?
- Колики је број идентификованих, а посебно нас занима број идентификованих Срба и неалбанаца са листе несталих у последње две године?
- У ранијим сусретима са представницима Јединице за истрагу ратних злочина, на посебним обрасцима Еулеx-а, достављали смо изјаве сведока и очевидаца присилних нестанака и убистава њихових најближих сродника који су страдали од стране албанских терориста. Да ли је и колико случајева по тим пријавама покренуто?
- Какви су планови ове Јединице за текућу годину, везано за мандат који има, али са нагласком на случајеве српских жртава?
За тужиоце Еулекс-а, много питања:
- Колико је тачна информација коју имамо, да Еулекс предмете везано за нестанак и убиства косметских Срба и неалбанаца уместо Специјалном суду за злочине ОВК, прослеђује локалним судовима на Косову?
- Какав је и колико је поуздан програм заштите сведока, који се одваже да сведоче у процесима пред косовским судовима и пред Специјалним судом?
- Колико је, од доласка Еулекс-а на Косово и Метохију, Тужилац Еулекс-а покренуо предмета за случајеве извршених масовних и појединачних злочина над косметским Србима и неалбанцима?
- Који је број тих процесуираних предмета у судовима и да ли је Тужилаштво тиме задовољно?
- Јесте ли, и у којим конкретним случајевима, били незадовољни изреченим пресудама?
- Да ли су симболичне или ослобађајуће пресуде окривљенима за злочине над Србима и неалбанцима можда, последица одређених притисака или недовољно добро припремљених и правно ваљано аргументованих и образложених оптужница?
Највећи број питања поставили су чланова породица, сасвим разумљиво, везано за конкретне случајеве страдања њихових најрођенијих. Неки од њих су и добили углавном половичне одговоре али их ми, уважавајући сугестију нећемо обелоданити, како не би реметили и угрозили процесе или истраге које су, како је речено, у току.
На питања о статусу појединачних предмета, одговорено је да су сви предмети вец отворени од стране УНМИК-а, као и да су све накнадне релевантне информације укључене у списе предмета.
Одговор на питање какви су планови Јединице за истрагу ратних злочина за текућу годину, везано за мандат који има, али са нагласком на случајеве српских жртава, гласио је: -Одељење ЕУЛЕКС-а за истраге ратних злочина ради на свим текућим и приоритетним истрагама ратних злочина и такође ради свакодневно на питањима несталих особа.Ради се и без обзира што можемо рећи да се сусрећемо са изазовима у формалној полицијско-правној сарадњи са српским колегама, као и политиком да нема нових случајева које преузима Мисија Еулекс, што не чини наш рад лакшим.
-Предмети о присилним нестанцима и злочинима над Србима, поверени локалном правосуђу?
Чланове породица страдалих на Косову и Метохији посебно је занимало да ли је тачна информација да Еулекс предмете везано за присилне нестанке и убиства косметских Срба и неалбанаца уместо Специјалном суду за злочине ОВК, прослеђује локалним судовима на Косову.
Одговорено је да: Еулекс -ови тужиоци су интегрисани у систем Косовског тузиластва, те да и обављају своје функције у складу са косовским законима. „Сви случејеви које води ЕУЛЕКС су косовски случајеви и они су обрађивани по основу косовских закона.
Еулекс тужиоци имају ограничену надлежност од месеца маја 2014.године: Воде случајеве за које је донета одлука о покретању истраге пре 15. априла 2014. године; Нове случајеве могу иницирати само у посебним околностима. Еулекс мисија је у процесу реконфигурације, што знаћи да се врши примопредаја случајева/предмета надлежним органима, у првом реду косовском тужилаштву као и Канцеларији Специјалног Тужиоца.
То значи да се сви случајеви-предмети, по правилу предају косовском тужилаштву, односно Канцеларији Специјалног Тужиоца уколико она покаже интересовање за појединим предметима и да их преузме. Коначну одлуку о преузимању случаја-предмета, доноси Специјалну тужилац, а не Еулекс.
На питање, колико је од доласка Еулекс-а на Косово и Метохију, Тужилац Еулекс-а покренуо предмета за случајеве извршених масовних и појединачних злочина над косметским Србима и неалбанцима, одговор је гласио:
У овом тренутку је у току једна истрага која се води против Албанца осумњиченог за злочин против неалбанских жртава. Можемо рећи да је до сада било 34 истрага против Албанаца осумњичених у случајевима где су жртве неалбанци.
Завршено је десет судских процеса који су иницирани од стране Канцеларије Специјалног Тузиоца против Албнаца оптуженика оптужених за изврсне ратне злочине према неалбанским жртвама. Тужилаштво увек тежи да припреми што већи број предмета за судски процес.
Иначе, судске одлуке се не могу коментарисати. Оне се морају имплементирати и поштовати. Ово је правило у области владавине права. У случајевима-предметима када је пресуда ослобађајућа, Тужилаштво је увек улагало напоре да уложи жалбу на особођајућу пресуду и врати предмет на поновно суђење.
Нагласили су посебно да суд доноси своју пресуду на бази врло пажљивог разматрања свих доказа изведених током поступка. Уколико се доказ сматра недовољним, резултат може бити само један. Ми се сусрећемо са сведоцима који или не желе да сведоче или, што је још горе, мењају своје исказе током судског процеса. Пресуда се увек заснива на изведеним доказима током поступка. Тужиластво не измишља доказе; докази се морају открити, прикупити и правилно презентовани током судског поступка.
Многи предмети трпе због недовољно брзе и успешне сарадње између надлежних органа Републике Србије и Косова. Ми имамо много предмета које смо суспендовали управо због недостатка одговарајућих одговора на наше захтеве за узајамну правну помоћ.
У вези локације Жиливоде, напоменуто је да та локација није затворена. Али, због комплексности саме локације и њене огромне површине, као и недостатка поузданих информација, не зна се поуздано када ће се ископавања наставити.
Иако је потрошено пуно времена и финасијских средстава, тамо људски остаци нису пронађени. А локација је детаљно претражена и огроман део одрађен. –„Све нове информације су добродошле и ми ћемо испред ДФМ, као и до сада, озбиљно приступити и анализирати их”.