ПОГРЕШНЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ, ГОТОВО НЕРЕШИВИ ПРОБЛЕМ
У организацији Међународне Комисије за нестале, у Београду је 20. маја 2016.године одржан састанак на тему: „Преглед НН случајева на Косову“, а домаћини су били Метју Холидеј и Иљбер Морина. На састанак су позвани и у његовом су раду учествовали представници Комисије за нестала лица Владе Србије и председници и представници Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ, Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ и Удружења породица косметских страдалника.
Представници ИЦМП и Владине Комисије за нестале су изнели податке a до сада обављеним идентификацијама лица присилно несталих на Косову и Метохији пре, за време и након оружаних сукоба на тим просторима и, уз навођење проблема са којима се сусрећу, констатовали да се од 2006.године драстично смањује број идентификованих, па је дошло до готово потпуног застоја у процесу сазнавања истине о несталима. Основни повод и циљ овог састанка је и био указивање на проблем погрешних идентификација обављених класичном методом током 1999. и 2000.године што је и главни разлог непоклапања референтних узорака крви узетих од чланова породица несталих лица са профилима начињених у лабораторији ИЦМП у Тузли насталих на основу узорака зуба или костију несталог лица.
Оно са чиме су се сви учесници у расправи на тему: Преглед НН случајева на Косову“ сложили јесте да се проблем погрешних идентификација, настао и током идентификација класичном методом у 2501 случају на Косову и Метохији до 2000.године мора што пре решавати, како би могло доћи до деблокаде процеса сазнавања истине о свих 1665 киднапованих и присилно несталих лица на Косову и Метохији, чија се имена и даље налазе на листи несталих.
ЗАКЉУЧЦИ:
*Од Комисије за нестала лица Владе Србије, Радне групе за нестале Београд-Приштина, МКЦК, ИЦМП и ЕУЛЕКС-а се очекује веће ангажовање на лоцирању и истраживању дозначених локација потенцијалних масовних и појединачних гробница киднапованих и присилно несталих Срба и неалбанаца на Косову и Метохији.
Сателитски снимци и записници и извештаји КФОР-а и УНМИК-а из 1999. и 2000.године, за које се поуздано зна да постоје, морали би постати доступни како би значајније допринели убрзавању процеса трагања за несталима.
*На основу истраживања и анализа ИЦМП, два су основна разлога што нема поклапања референтних узорака крви и профила којима ДНК лабораторија у Тузли располаже. Један је да пронађени узорци зуба и костију потичу из ранијих периода (чак и Другог светског рата), да су припадали особама умрлим природном смрћу, да су се из различитих разлога нашли на местима која су истраживана, али да нису везана за конфликт.
Много већи и озбиљнији проблем су погрешне идентификације класичном методом, а нико са сигурношћу не може рећи колики је њихов број. За овај се проблем предуго зна, али није било никаквих активности ни озбиљнијих покушаја да се нађе излаз из овог зачараног круга.
ЗБОГ ТОГА:
-Удружења породица траже да им релевантне институције које се питањима несталих баве, доставе списак свих лица идентификованих класичном методом на Косову и Метохији.
-У оквиру удружења, разговараће се са породицама несталих које нису дале узорке крви за ДНК анализе, а сахраниле су своје сроднике, како би се утврдило да ли је у њиховом случају дошло до погрешне идентификације.
-Постоје породице чији се чланови и даље воде као нестали, али њихови најрођенији из одређених разлога не пристају да дају узорке крви. Сасвим је јасно да се ни у оваквим случајевима не могу очекивати поклапања.
-Удружења прихватају обавезу и одговорност да разговарају и, колико је то могуће, подстакну чланове породица несталих који нису дали крв, то учине што пре и помогну у деблокади процеса сазнавања истине о киднапованима.
-Собзиром да су жртве погрешних идентификација не само оне породице чији најближи сродници ни после осамнаест година нису идентификовани, преузети ни сахрањени, већ и оне које су због идентификација класичном методом сахраниле туђе земне остатке, неопходно је да се у решавање питања погрешних идентификација, укључе и државне институције.
Поготово када буде неопходно радити реексхумације и ревизију идентификација, не сме се оставити на вољу породици да само од ње зависи хоће ли прихватити или не, обновљени поступак идентификације нестале особе уз помоћ ДНК анализе.
Ово је, сматрају представници породица киднапованих и присилно несталих на Косову и Метохији, један од начина да се значајније смањи предугачак списак са именима лица која се и даље воде као нестала везано за конфликте на Косову и Метохији.
Г. Ђикановић
