ПРАВДА СПОРА, ДА ЛИ И ДОСТИЖНА?
Удружење породица косметских страдалника и породице киднапованих и убијених цивила из Оптеруше и Ретимља окупљене око овог удружења, са пажњом прате вести о хапшењу некадашњег припадника такозване ОВК Аљберта Спахијуа у Цириху. Спахију је ухапшен у Швајцарској по српској потерници, а сумњичи се за ратни злочин против цивилног становништва на територији општине Ораховац у лето 1998. године. Јула те године, у ова два села, убијено је 45 мушкараца – српских цивила. Истовремено је објављено и да Генца Зогаја, који је такође ухапшен у Швајцарској, тражи суд у Врању због кривичних дела убиства и тероризма.
Да подсетимо, припадници терористичке организације, такозване ослободилачке војске Косова су у «зони одговорности ратног команданта» Рамуша Харадинаја, у јулу 1998. напали ораховачка села Оптерушу и Ретимље са циљем да протерају српско становништво са тог подручја. Том приликом су заробили 120 цивила, од којих су жене и деца касније ослобођени уз посредовање МКЦК, а мушкарци присилно отети и побијени. Тела 40 убијених, пронађена су у масовним гробницама Волујак и Клечка. Велики број тада киднапованих, и даље се налази на листи несталих на Косову и Метохији, чија судбина ни до данас није разјашњена, а за почињене злочине нико од албанских терориста није праведно кажњен. И ТО НЕ САМО У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ И ПРЕД КОСОВСКИМ СУДОВИМА, ВЕЋ НИ У ОНИМА У БЕОГРАДУ И ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ!
Најважнији циљ и задатак Удружења породица косметских страдалника јесте сазнавање истине о киднапованима и досезање правде и за српске жртве. Поучени искуствима из претходних година, када је Суд у Хагу ослободио оптужби и оно мало процесуираних албанских терориста, када су уместо вишегодишњих затворских казни инспиратори, налогодавци и извршиоци злочина над косметским Србима на Косову и Метохији проглашавани херојима и налазе се у самом државном и политичком врху, а већина их је «услед недостатка доказа» ослобађано и пред судовима у Београду, ни сада не можемо да се надамо да ће овога пута злочинце стићи заслужена казна.
Од Хага и косовског правосуђа и нисмо другачији исход ни очекивали. Али не успевамо да разумемо и прихватимо чињеницу да је управо у Београду, због злочина у селима Оптеруша и Ретимље суђено бившем припаднику такозване ОВК Синану Морини, који је после првостепене ослобађајуће пресуде «због недостатка доказа», 2007.године напустио Србију. Истини за вољу, та пресуда је укинута и наређено је ново суђење које, међутим, не може да почне јер је Морина недоступан српском правосуђу. Још драстичнији, и за породице косметских страдалника погубнији пример, јесу ослобађајуће пресуде Врховног суда члановима «Гњиланске групе», који су раније осуђени на високе казне затвора за почињене злочине.
НАМА, КОЈИ ИПАК ВЕРУЈЕМО ДА ЈЕ ПРАВДА СПОРА, АЛИ ПОНЕКАД И ДОСТИЖНА, ОСТАЈЕ ДА СЕ НАДАМО ДА ЋЕ МАКАР САДА БИТИ ДРУГАЧИЈЕ. ДА ЋЕ ОНИ КОЈИ СУ НАРЕЂИВАЛИ ИЛИ ЧИНИЛИ ЗЛОЧИНЕ НАД ЦИВИЛИМА, ЗА СВОЈА НЕДЕЛА БИТИ ПРАВЕДНО КАЖЊЕНИ.
