Беле руже за невино пострадале и незаборав
Поменом у манастиру Грачаница, симболичном шетњом више стотина чланова породица косметских страдалника, свештенства СПЦ, високих представника Државе Србије, привремених институција и локалних самоуправа на Косову и Метохији, као и житеља српских енклава за невине жртве албанског терора, полагањем цвећа крај ументничке инсталације „МИССИНГ” и Академијом у Дому културе, у Грачаници је 17. марта 2016. обележено дванаест година од мартовског погрома над Србима на Космету
Удружење породица косметских страдалника је трећи пут заредом, у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију и Комисијом за нестала лица Владе Србије, а уз помоћ и подршку Дома културе у Грачаници и ЈП ТВ мрежа „Мост“, у Грачаници обележило дванаестогодишњицу мартовског погрома. У само два дана, 17. и 18. марта 2004.године, током дивљања албанских терориста и екстремиста, и поред тога што је више од 40 хиљада војника и полицајаца Кфор-а и Унмик-а „бринуло о безбедности свих житеља Косова и Метохије“, убијено је осморо Срба, рањено њих 170, из својих домова прогнано преко четири хиљаде… Уништена је њихова имовина, као и готово педесет манастира, цркава и објеката Српске православне цркве, етнички потпуно очишћено шест градова и на десетине села, минирана и девастирана православна гробља…
Порука оних који су покушали да доврше годинама припремано организовано етничко чишћење јужне српске покрајине, започето јуна 1999.године, била је јасна: СРБИ СУ НЕПОЖЕЉНИ НА ПРОСТОРИМА ГДЕ СУ ВЕКОВИМА УНАЗАД ЖИВЕЛИ!
Да у свом науму баш и нису потпуно успели, и поред нескривене подршке доброг дела међународне заједнице, показало је и овогодишње обележавање годишњице мартовског погрома. Непрегледна колона чланова породица косметских страдалника који су одасвуд, из читаве централне Србије и свих српских енклава пристигли у Грачаницу, прогнаних и оних који и данас на Косову и Метохији живе, црквених великодостојника, званичника Државе Србије и привремених косовских институција, кретала се од порте манастира Грачаница до Дома културе. У дворишту Дома културе, испред уметничке инсталације МИССИНГ, на којој се налазе фотографије и имена 940 присилно несталих и киднапованих косметских Срба и неалбанаца пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, положене су беле руже.
Чланови породица косметских страдалника прогнани са Косова и Метохије па данас бораве у Београду и околини, Мрчајевцима, Чачку, Горњем Милановцу, Краљеву, Нишу, као и они из Косовске Митровице, Велике Хоче и готово свих српских енклава традиционално већ, трећи пут заредом, у Грачаници су обележили годишљицу мартовског погрома. Уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Комисије за нестала лица, Града Ниша, неких јавних предузећа у оквиру ЕПС-а, Удружење породица косметских страдалника је успело да одговори жељама и захтевима чланова породица присилно несталих, киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији да и овог 17. марта, на дан поновљеног егзодуса над косметским Србима, буду тамо где су њихови најрођенији својим животима платили најскупљу цену припадања својој Држави и своме Народу.
Једини грех више од 3.500 углавном нејачи – деце, жена, стараца, недужних цивила, био је то што су били Срби и што су желели да остану и опстану на својим прадедовским, вишевековним огњиштима. Овим новим великомученицима, на жалост, нити у централној Србији, нити на Косову и Метохији, није подигнут споменик или споменобележје. А то је најмање што су они и њихови најближи сродници, заслужили! Управо стога, Удружење породица косметских страдалника за своје, али и за чланове осталих сродних удружења из више градова у централној Србији и на Космету је 17. марта 2016. је обезбедило бесплатан пут и боравак у Грачаници.
Академија са пригодним, добро осмишљеним програмом подсећања на 17. март 2004.године и егзодус косметских Срба који се пред очима светских моћника одвија у последњих осамнаест година, одржана је у грачаничком Дому културе.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је устврдио да је “и даље незванични програмски циљ многих политичких партија и покрета косметских Албанаца да Срби и њихова култура и традиција немају шта да треже на овом простору. Зато се данас, када се у нашој јужној покрајини нападају људи само зато што су Срби, када се преврћу камиони само зато што имају српске таблице, оправдано питамо: Постоје ли гаранције да се злочиначки покушај истребљења српског народа на Косову и Метохији више не може да поновити?“, запитао је Ђурић.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић је нагласио да је погром Срба 17. марта 2004. године, наставак етничког чишћења које је започето јуна месеца 1999. Истакао је и да су се на Косову дешавали злочини под пуним мандатом међународних мисија, „које су своју мисију нечасно обавиле. Оно што даје наду, рекао је између осталог Одаловић, је да ће формирани Специјални суд за злочине ОВК, препознао да злочинци нису санкционисани и процесуирани. Желим да верујем да ће тај суд имати снаге да казни све оне који су починили злочине. То, пре свих, очекују породице које с правом траже да знају шта се десило са њиховим најмилијма. Њима се нити сме, нити може ускратити право и да знају ко је злочине наредио и починио“, казао је Вељко Одаловић.
Поводом дванаестогодишњице од поновљеног масовног прогона Срба, Епископ рашко-призренски Теодосије је у манастиру Грачаница одржао помен страдалима.
Обраћајући се присутнима на Академији у Дому културе, Владика Теодосије је рекао: -„Овај погром је само један у низу страдања која је наша црква са својим народом вековима пролазила на овим мученичким просторима, сведочећи своју православну веру и предање Светога Саве. Пре дванаест година, на данашњи дан, из својих је домова прогнано око четири хиљаде Срба. Већина њих, као ни оних 250.000 који су пет година раније бежећи пред терором албанских терориста напустили Косово и Метохију, није се вратило на своја вишевековна огњишта. Они који су смогли снаге да остану, на жалост, и даље страхују за своје и животе њихове деце.
Али, православље и српство на овим просторима нису и неће бити угашени”
ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА КОСМЕТСКИХ СТРАДАЛНИКА НАТАША ШЋЕПАНОВИЋ ЈЕ, ГОВОРЕЋИ НА АКАДЕМИЈИ У ДОМУ КУЛТУРЕ У ГРАЧАНИЦИ ИСТАКЛА ДА СЕ 17 МАРТ НЕ СМЕ ЗАБОРАВИТИ И НЕ СМЕ СЕ НИКАДА ВИШЕ ПОНОВИТИ.
„ОКУПИЛИ СМО СЕ ДА, ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТ, СКРЕНЕМО ПАЖЊУ ДОМАЋЕ И МЕЂУНАРОДНЕ ЈАВНОСТИ И ЗВАНИЧНИКА НА ПРОБЛЕМ ОСМИШЉЕНОГ НАСТАВКА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА, ЗАПОЧЕТОГ ЈОШ 1998. ГОДИНЕ. ДА ПОДСЕТИМО НА ОСАМНАЕСТОГОДИШЊУ ПАТЊУ, БОЛ И БЕЗНАЂЕ НАС, ПОРОДИЦА УНИШТЕНИХ И УНЕСРЕЋЕНИХ, КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ СВОЈЕ БЛИЖЊЕ, СВОЈ КУЋНИ ПРАГ, СВОЈЕ ОГЊИШТЕ.
ЖИВЕТИ ГОДИНАМА У НЕИЗВЕСНОСТИ, ОЧЕКУЈУЋИ МА КАКВУ ВЕСТ О СУДБИНИ НЕСТАЛОГ ДЕТЕТА, МАЈКЕ, ОЦА, СУПРУГА, БРАТА… ИМА ЛИ ВЕЋЕ ПАТЊЕ И ТЕЖЕГ ЗЛОСТАВЉАЊА ЉУДСКЕ ДУШЕ, ДОСТОЈАНСТВА И ПРАВА НА НОРМАЛАН ЖИВОТ?
МИ СМО НЕСПОКОЈНИ, ТУЖНИ, ПОНИЖЕНИ И БЕСПОМОЋНИ.
НЕЋЕМО И НЕ МОЖЕМО ЗАБОРАВИТИ ОТМИЦЕ БЕЛАЋЕВАЧКИХ РУДАРА, ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ПО ПИТОМИМ КРАЈЕВИМА МЕТОХИЈЕ – ПО СЕЛИМА: РЕТИМЉУ, ОПТЕРУШИ, ЗОЧИШТУ, ОРАХОВЦУ, СУВОЈ РЕЦИ, МУШУТИШТУ, ДОЈНИЦАМА, ДРЕНОВЦУ, СТАРОМ ГРАЦКОМ, ЛИВАДИЦАМА, ГОРАЖДЕВЦУ, ШТИМЉУ, УГЉАРИМА… И ПО СВИМ ГРАДОВИМА НА КОСМЕТУ.
НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ ГУБИЛИШТА ЗА СРБЕ И НЕАЛБАНЦЕ, 144 ЛОГОРА ПО ЦЕЛОМ КОСМЕТУ, ЖУТУ КУЋУ НА СЕВЕРУ АЛБАНИЈЕ, НЕПРИСТУПАЧНЕ ЈАМЕ, МОЧВАРЕ, КРЕЧАНЕ, ЈЕЗЕРА, БУНАРЕ, СТОЧНЕ ПИЈАЦЕ… ГДЕ СУ, С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ, ПРОНАЛАЖЕНИ И ИДЕНТИФИКОВАНИ ОСТАЦИ ИЗМАСАКРИРАНИХ ДЕЛОВА ТЕЛА НАШИХ МУЧЕНИКА.
НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ: КОШАРЕ, ЖИЛИВОДЕ, ЈАБЛАНИЦУ, ГЛОЂАНЕ, РАДОЊИЧКО И ЛИВОЧКО ЈЕЗЕРО, НАЈВЕЋИ КРЕМАТОРИЈУМ И МУЧИЛИШТЕ ЗА СРБЕ НА БАЛКАНУ У 21. ВЕКУ – КЛЕЧКУ, ЛАПУШНИК, МАЛИШЕВО, ЛИКОВАЦ, ДРАГОДАН, БАТЛАВУ, ВРАЊЕВАЦ, ДОЊИ И ГОРЊИ РАТИШ, СТУДЕНИЦУ, ВОЛУЈАЧКУ ЈАМУ, ПЛАВУ ГРОБНИЦУ, ЛУГОВО, ПОГРАЂЕ, ТУСУС, БРЕКОВАЦ … И БЕЗБРОЈ ЗНАНИХ И НЕЗНАНИХ ГУБИЛИШТА И ГРОБНИЦА.
МИ НА ЗАБОРАВ НЕМАМО ПРАВО “, РЕКЛА ЈЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ НАТАША ШЋЕПАНОВИЋ.
У фоајеу Дома културе у Грачаници је, као допринос подсећању на седамнаестомартовски погром, отворена и изложба ликовне колоније под називом: „И како после свега у Унеско?“.
Радови посвећени страдању православних светиња, дела су деветоро стваралаца са Косова и Метохије и из централне Србије, насталих током њиховог боравка у манастиру Светих Архангела код Призрена, који је и сам пострадао у погрому марта 2004. године.
