На платоу испред седишта Удружења породица косметских страдалника, у Београду су се данас окупили чланови породица киднапованих, несталих и убијених Срба и неалбанаца на Косову и Метохији од 1998.године до данас. На мирном протесту одржаном поводом дванаестогодишњице убиства и рањавања деце у Гораждевцу код Пећи, председница Удружења Наташа Шћепановић је прочитала Протестно писмо упућено актуелним шефовима Унмик-а и Еулекс-а господи Зениеру и Меучиу, али и српским званичницима и институцијама од којих породице страдалих захтевају да, коначно, уложе напор не би ли дочекали остварење правде за своје, за све српске жртве.
У Протестном писму се, између осталог, каже:
„Пуних дванаест година крваре ране родитеља и родбине свирепо, из заседе убијене и тешко рањене деце која су се одважила да у свом селу, надомак својих кућа, спас од августовске вреве потраже у оближњој реци. То је било последње купање за дванаестогодишњег Пантелију Дакића и деветнаестогодишњег Ивана Јововића. Срећу да приживе стрељање, иако уз озбиљне физичке и психичке последице које су остале, имали су Ђорђе Угреновић, Богдан Букумирић, Марко Богићевић и Драгана Србљак.
Инспираторе, налогодавце и извршиоце овог, као ни осталих масовних и појединачних злочина над косметским Србима и неалбанцима, није стигла заслужена праведна казна.
По ко зна који пут се питамо како је могуће да људски, а поготово дечји животи тако мало, или нимало не вреде?
А вас питамо: Хоћете ли као свих претходних дванаест година, и даље допуштати и омогућавати да злочинци над недужним цивилима буду на слободи и мирно спавају, уверени да ће их увек неко моћан, заштити?“
Удружење породица косметских страдалника од 1998. године
