СЕДАМНАЕСТ ГОДИНА ТУГЕ И ИШЧЕКИВАЊА ПРАВДЕ
Злочини над Србима у Ораховачкој жупи у лето 1998, као и над осталих 3500 косметских Срба тада, па све до краја 2000. године ма где да су почињени, не смеју бити заборављени. И све док злочинци не буду изведени пред лице правде, страдали Срби и њихови потомци неће имати спокоја, поручено је из Велике Хоче са помена Србима пострадалим пре, током и после оружаних и ратних сукоба на Космету.
Први пут, ове је године Удружење породица косметских страдалника организовало бесплатан одлазак за чланове породица пострадалих ораховчана и све оне који су на дан овог масовног злочина, желели да упале свеће и положе цвеће испред Споменика у Великој Хочи.
У име Владе Србије, присутнима се обратио председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић који је пред Спомеником пострадалим ораховчанима, нагласио да страдали Срби не смеју бити никада заборављени. –„Све док је у Великој Хочи споменика страдалим Србима, са дигнитетом ћемо изговарати њихова имена и присећати се жртве коју су дали јула 1998. године киднаповани Костићи, Николићи, Маниташевићи, Маврићи, Долашевићи и још неколико десетина Срба из Зочишта, Оптеруше, Ретимља и Ораховца. Одведени су у непознатом правцу и убијени. Пред лице правде није изведен нико од наручилаца и извршилаца злочина које су, како тврде мештани, починиле њихове дојучерашње комшије Албанци.
Држава Србија и сви међународни субјекти дугују породицама пострадалих Срба, да нико не би смео да побегне од одговорности, било командне или појединачне над српском нејачи“, истакао је Вељко Одаловић.
Председник Удружења породица страдалниках и несталих ораховчана Негован Маврић каже да ће пред лице правде морати да буду изведени сви који су тог јулског дана, киднаповањем и одвођењем невиних људи, унесрећили неколико десетина српских породица.
-„Вео тајне се надвија, али ипак постоји нада да ће, формирањем Специјалног суда за ратне злочине, почети да се одмотава клупко истине о страдалим Србима. Покушали су да затру трагове српског постојања и трајања у Ораховачкој жупи, у којој су Срби истрпели зулум турских јаничара, па ће истрпети и зулум бивших комшија, кумова и пријатеља“, рекао је Негован Маврић.
Помоћник директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију др Зоран Бојовић је нагласио да злочин над ораховачким Србима никада не сме бити заборављен, додајући да морају одговарати и поједини међународни званичници, јер је највећи број злочина над косметским Србима, почињен у време њиховог мандата.
-„Не сме бити заборављено ни једно једино име пострадалог, невине жртве, али не сме бити заборављено ни име једног јединог злочинца, поручио је др Бојовић, изражавајући жаљење што породице страдалих Срба још не знају праву истину о страдању и судбини њихових најроћенијих, који су присилно нестали или су киднаповани из својих кућа, са радног места, на улици“…
Обраћајући се сапатницима, председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић је истакла да седамнаест дугих година помињемо наше мученике, тражимо истину, одговорност, правду. –„Нама је време одавно стало, иако неумитно пролази. Јер смо ми, чланови породица косметских страдалника, постали живи споменици ужасне и болне прошлости, од које би данас многи побегли. Али нас, као ни наше најрођеније који су невини страдали, избрисати не могу. Овде смо да подсетимо да се ни након седамнаест година, још увек се ништа не зна за 530 Срба и неалбанаца, а међународни званичници и косовске власти, годинама пролонгирају ексхумације на местима где су они убијени или покопани“, рекла је Наташа Шћепановић.
Парастос испред Споменика страдалим Србима у Великој Хочи, служио је архимандрит Стефан, игуман манастира Свети Врачи из Зочишта, а присуствовало је неколико десетина чланова породица страдалих, пријатељи и представници републичке и локалних власти.
На обележавање седамнаестогодишњице страдања Срба у ораховачкојопштини, у организацији Удружења косметских страдалника, стигли сучланови породица пострадалих косметских Срба, који данас живе у Београду иоколини, Мрчајевцима, Краљеву, Крагујевцу, Чачку…Али, на ову тужну годишњицу, није дошао нико од представника Срба у косовским институцијама, представника власти у Приштини, нити високих српских званичника.
Вероватно је и њихова незаинтересованост и непридавање значаја оваквим догађајима, један од разлога што смо, када су истина и правда за српске жртве у питању, и даље у ћорсокаку, тамо где смо били и пре шеснаест година.
Агонија чланова породица косметских страдалника се наставља.
