РЕТРАУМАТИЗАЦИЈА ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА СТРАДАЛИХ НА КОСМЕТУ
У организацији Удружења породица косметских страдалника на Косову и Метохији од 1998. до 2000.године, у Београду је крајем маја 2015.године, одржана трибина под називом „Ретрауматизација чланова породица страдалих на Косову и Метохији“. Циљ трибине је био да се још једном укаже на незавидан и понижавајући положај најближих сродника киднапованих и убијених Срба и неалбанаца на Косову и Метохији, који 17 година, препуштени себи самима, безуспешно трагају за истином и правдом за њихове најрођеније. Због свега што им се догодило и безнађа које предуго траје, већина њих се и даље налази у стању траума. Оно што додатно усложњава њихове животе и угрожава њихово већ урушено здравље је ретрауматизација која је резултат и последица исцрпљујућих разговора и, по ко зна који пут, поновног испитивања, давања изјава истим домаћим или међународним истражним тимовима, представницима органа или институција које, наводно, покушавају да дођу до истине о страдалима.
-Подсећање-
Иначе, непосредан повод за организовање ове трибине је то што су током маја месеца, као и небројено пута до сада, чланови породица страдалих позивани и одазивали се на вишечасовне исцрпљујуће разговоре и давање изјава истим онима од којих узалудно, дуже од деценију ипо, чекају одговоре и конкретне резултате. Али, ни овога пута, одговора на једино питање: Шта се са њиховим најрођенијима догодило, ни покретања истрага против налогодаваца и извршилаца злочина чија су имена и доказе наводили, нема!
О томе су говорили: Олгица Божанић из Ораховца, сестра киднапованих Лазара и Тодора Костића из Ретимља, Маринко Ђурић, син киднапованог и убијеног Петра Ђурића из Истока, Гордана Ристић, мајка киднапованог Давора Ристића из Приштине, Звездан Витошевић, син киднапованог Марка Витошевића из Ораховца и Милена Парлић, сестра киднапованог Владана Младеновића из Вучитрна.
-Тежак терет преживљеног-
Иако свако од њих, на себи својствен начин носи терет преживљеног, заједничко за све њих, као и за чланове породица осталих косметских страдалника је да је илузорно очекивати да они који су јуна 1999.године прогнани са својих огњишта и места где су се киднаповања или убиства њихових најрођенијих догодила, имају неке нове доказе или нова сазнања о извршеним злочинима.
-Оно што смо знали, казали смо или написли већ небројено пута до сада. Стога је сасвим сигурно, јер се исто понавља из године у годину, да они који нас на разговоре у разна тужилаштва позивају, чепркајући по ранама које и даље крваре, свесно или не, подстичу процес ретрауматизације код нас, који се са својим траумама још увек нисмо ни изборили.
Подсећајући на евиднтно постојање двоструких стандарда према страдалима, зависно од њихове националне и верске припадности, опструкције, неодговорног и непрофесионалног рада Унмик-ових и Еулекс-ових јединица за истрагу ратних злочина, али и инфериорност или немоћ домаћег правосуђа, као и органа и институција које би требало да се баве питањима несталих, трговином органима и злочинима почињеним над недужним цивилима они су, базирајући се на личним примерима и искуствима, устврдили да је процесуиран занемарљиво мали број злочина над косметским Србима и неалбанцима. Чак и тада, и поред сведока и обиља доказа, изрицане су и изричу се ослобађајуће пресуде или симболичне казне не само у судовима на Косову и Метохији, већ и у централној Србији“.
Због тога су чланови удружења породица страдалих на Космету, све теже подносећи вређање достојанства њихових невино страдалих и очигледно нехуман и непрофесионалан односа специјалних, међународних и домаћих “истражитеља“ које годинама у односу на њих траје, јавно изразили противљење и негодовање. Затражили су макар мало поштовања и заштиту њихових најелементарнијих људских права.
Т Р А Ж И М О !
Зарад убрзања процеса сазнавања истине и досезања правде, али и олакшања патњи чланова породица страдалих на Косову и Метохији, са трибине је упућена молба, апел, захтев одговорнима, свима онима којих би ова питања и проблеми морало да се тичу.
ЗАХТЕВАМО:
- Формирање стручног тима од стране државе који ће у своји рад укључити лекаре правнике и адвокате, као сталну подршку сведоцима жртава;
- Заштиту сведока, очевидаца догађаја због њихове угрожености живота њихових породица од стране злочинаца, ван суда;
- Једнак третман жртава, без обзира на њихову веру и националну припадност;
- Обједињавање података о сваком киднапованом, несталом и убијеном лицу, који се налази у архивама команданата ОВК, Полиције, Војске, МКЦК, ЦКРС, ИЦМП, ОЕБС-а, Хашког Трибунала, Кфор-а, Унмик-а, Еулекс-а и свих невладиних организација које су биле присутне на терену, или су се касније укључиле у процес истраге;
- Да се почну користити видео записи и последње изјаве приликом нових контаката са сведоцима и, евентуално постојеће допуне новим информацијама;
- Представници Удружења наставиће сарадњу са свим надлежним домаћим и међународним институцијама и организацијама у остваривању својих циљева;
- Очекујемо веће разумевање и подржку медија, институција и целокупне јавности.
