Удружење породица косметских страдалника је 25. јуна 2015.године, организовало и одржало Трибину: „ТУЖНО ПОДСЕЋАЊЕ НА НЕВИНО СТРАДАЛЕ ИСТОЧАНЕ У ЈУНУ 1999.“ О киднаповањима, присилним нестанцима, силовањима, злостављањима, спаљивању и убиствима стотину житеља ове мале метохијске општине у само три јунска дана, говорили су источани Наташа Шћепановић, Маринко Ђурић, Златибор Љушић и Игор Ђурић, као и председник Комисије Владе Србије за нестала лица, Вељко Одаловић. Надахнуто и са пуно емоција, трибину је водила секретар Удружења Милена Парлић
Управни одбор Удружења породица Косметских Страдалника, на иницијативу и у договору са члановима Удружења донео је Одлуку да, сваке године одржавањем трибине, округлог стола или конференције за новинаре, обележи годишњицу масовних страдања у свим косовскометохијским општинама. Тако смо, крајем јуна 2015.године, обележиили шеснаестогодишњицу киднаповања, присилних отмица, силовања, злостављања и убистава стотину цивила у источкој општини, које су албански терористи извршили у само неколико дана, почев од средине јуна 1999.године. Највећи број злочина, догодио се од 25. до 28. јуна.
Трибини под називом: ТУЖНО ПОДСЕЋАЊЕ НА НЕВИНО СТРАДАЛЕ ИСТОЧАНЕ ЈУНА 1999.ГОДИНЕ, присуствовао је велики број прогнаних источана, а учесници трибине су били: Председник Комисије за нестала лица Владе Србије, Вељко Одаловић, и источани – Златибор Љушић, члан Извршног одбора Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић, Маринко Ђурић, заменик председника и активиста Удружења и Игор Ђурић, писац и књижевник. Уз потресни видео материјал који је припремила, на њој својствен начин уз нескривене емоције и надахнуто, посебан „печат“ трибини коју је водила, дала је секретар Удружења, Милена Парлић.
–Дивљаштво и безосећајност, тужна карактеристика почињених злочина-
Злочини који су се догодили на територији општине Исток су, по дивљаштву и безосећајности албанских терориста који су их починили, слични многима који су се дешавали у то време на читавој територији Косова и Метохије.
-«Оно што је неразумљива и многима нејасна чињеница је, да су су се масовна и појединачна киднаповања, силовања, злостављања, присилни нестанци, спаљивања и убиства хиљада недужних српских цивила, догађали управо у периоду када су мировне мисије – Кфор и Унмик, преузели обавезу да заштите све житеље Косова и Метохије, без обзира на њихову националну и верску припадност, нагласила је Наташа Шћепановић. Тужни смо савременици неумитне истине да Кфор и Унмик, који су имали протекторат на Космету, не да само нису стали у заштиту косметских Срба и неалбанаца већ су, по изјавама и казивањима очевидаца, не штитећи жртве, директно учествовали у злочинима, прикривали их, а оно мало записника које су сачинили уништили, свесно уништавајући и доказе о почињеним злочинима!.
Стога ми, додала је Наташа Шћепановић, имамо обавезу да на шеснаестогодишњицу страдања недужних источких цивила, подсетимо домаћу и међународну јавност и опоменемо на чињеницу да су сви они животе изгубили само зато што су били Срби. Староседеоци, угледни домаћини у граду и околним селима, углавном старије особе, који никада и никоме, па ни својим комшијама Албанцима, ништа нажао нису учинили».
И остали учесници трибине, источани разасути широм централне Србије, устврдили су и подсетили на чињеницу да је једини разлог што је стотину источкана страдало, то што су Срби и што су им корени на тим просторима вишевековни. За албанске терористе, ово је био „грех“ који им нису могли опростити. Пострадали су у само неколико јунских дана 1999.године. Сурово су отимани, притварани, мучени, спаљивани, и уморени под командом Насера Шатрија за ким је расписана Међународна потерница, који је био високо рангиран у редовима такозване ОВК, оперативна зона „Дукађини“.
– Трага се за укупно 1.654 нестале особе на Космету-
-“На простору Косова и Метохије тренутно се трага за 1.654 нестале особе, међу којима је 535 Срба и неалбанаца”, изјавио је председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.То је огроман број, без обзира што смо ми решили више од 1.700 случајева. Нисам неко ко се тим резултатом поноси, али услови, околности и партнери са којима морамо да радимо су неко ко се не односи ни часно, ни одговорно, према овом послу”, додао је Одаловић.
Свака дозначена локација у централном делу Србије је претражена, нагласио је Одаловић и додао да ће се владина Комисија за нестала лица према овом проблему односити одговорно „јер је то цивилизацијско и хуманитарнио питање.
Након што су сви учесници трибуне, говорећи о страдањима њихових најрођенијих или читајући потресне стихове о најмонструознијим злочинима почињеним над недужним цивилима подсетили на чињеницу да нико од инспиратора, наредбодаваца и извршилаца злочина није праведно кажњен ни у Хашком трибуналу, нити пред судовима на Косову И Метохији или централној Србији, Златибор Љушић је прочитао имена свих пострадалих источана.
У дискусији која је потом вођена, учествовали су чланови Удружења Надица Ојданић и Славен Митић, који су пренели незадовољство породица страдалих на Косову и Метохији, пре свега “незаинтересованошћу Тужилаштва за ратне злочине, али и свих других институција и органа Државе Србије, да се проблемима киднапованих и убијених косметских Срба професионално. и одговорно позабаве. За шеснаест последњих година, констатовано је, помака готово да и нема!
На неке од изречених замерки и примедби, одговоре је дао заменик Тужиоца за ратне злочине, Миољуб Виторовић.
ПОДРШКА И САОСЕЋАЊЕ УГЛЕДНОГ ИСТОЧАНИНА
Некадашњи директор Дома културе „Свети Сава“ и професор Гимназије „Браћа Рибар“ у Истоку, Главни и одговорни уредник часописа „ХВОСНО“ сада «ЛЕСТВЕ СРПСКЕ», Зоран Ђорђевић из Шаљиновице код Истока, који данас живи у Косовској Митровици, био је спречен да присуствује трибини о његовим пострадалим суграђанима, али је послао писмо у којем се, између осталог, каже:
-„Захваљујем се на позиву за учешће на заједничкој трибини – молитви за трагично пострадале наше источке новомученике. Одајем вам признање за труд и борбу да се не забораве сви Срби страдали од звери у људском обличју. Јер само тако, они су живи док су у нашим мислима, у сећању, у разговорима – заједно су са нама.
Док их будемо памтили – постојаћемо као достојни потомци својих предака и као народ достојан поштовања. Наставите заједничку борбу са породицама чијим су најрођенијима одузели животе на бруталан начин. Они исти који су руководили тим бестијалностима, сада настоје да сви ми заборавимо и на невина страдања и на злочинце који су најмонструознија злодела починили.
Активностима и акцијама које као Удружење предузимате, продужавате живот жртава у нашим душама и срцима а крвавим бандитима, даће Бог, неће бити мира ни на овом ни на оном свету“…
